Online posjetioci

Trenutno aktivnih Gostiju: 41 

Evidencija posjeta

DanasDanas7
Ju─ŹerJu─Źer173
Ove sedmiceOve sedmice292
Ovog mjesecaOvog mjeseca1795
UkupnoUkupno410447

Posjete od 26.03.2009. god.

Jezik

English Arabic Croatian French German Italian Turkish
Presuda Pretresnog vije─ça u predmetu Tu┼żilac protiv Vojislava ┼áe┼íelja izre─Źena 31. marta 2016. PDF Ispis E-mail
─îetvrtak, 31 Mart 2016 00:00

Pretresno ve─çe III Me─Ĺunarodnog krivi─Źnog suda za biv┼íu Jugoslaviju (ICTY) danas je oslobodilo krivice Vojislava ┼áe┼íelja, srpskog politi─Źara, predsednika Srpske radikalne stranke i poslanika Narodne skup┼ítine Republike Srbije. Vojislav ┼áe┼íelj se teretio po 9 ta─Źaka, od kojih po 3 za zlo─Źine protiv ─Źove─Źnosti (progon, deportacija i ne─Źove─Źna dela ili prisilno preme┼ítanje) i po 6 za ratne zlo─Źine (ubistvo, mu─Źenje i okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uni┼ítavanje ili nano┼íenje ┼ítete ustanovama posve─çenim religiji ili obrazovanju, plja─Źkanje javne ili privatne imovine). Teretio se da je direktno po─Źinio, podsticao, pomagao i podr┼żavao zlo─Źine koje su po─Źinile srpske snage u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993, ili da je sudelovao u njihovom po─Źinjenju svojim u─Źe┼í─çem u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu.

Ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz suprotno mi┼íljenje sudije Lattanzi, zaklju─Źila je da tu┼żilac nije uspeo da doka┼że postojanje kriminalnog cilja, ┼íto je pravni preduslov za postojanje udru┼żenog zlo─Źina─Źkog poduhvata. Ve─çina ─Źlanova Ve─ça je zaklju─Źila da je cilj stvaranja Velike Srbije bio vi┼íe politi─Źki poduhvat nego zlo─Źina─Źki projekat. Ve─çina ─Źlanova Ve─ça je svesna da su srpske snage po─Źinile zlo─Źine u tom procesu, ali da ti zlo─Źini nisu nu┼żno povezani s ostvarenjem cilja stvaranja Velike Srbije.

Ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz protivno mi┼íljenje sudije Lattanzi, tako─Ĺe je utvrdila da je regrutovanje dobrovoljaca, zbog kojeg se smatralo da je Vojislav ┼áe┼íelj u─Źestvovao u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu, bilo legalna aktivnost regulisana jugoslovenskim ustavom i drugim relevantnim zakonima u to vreme. U svakom slu─Źaju, ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz suprotno mi┼íljenje sudije Lattanzi, zaklju─Źila je da dobrovoljci, nakon ┼íto su regrutovani i poslati na rati┼íte, nisu bili pod nadle┼żno┼í─çu Vojislava ┼áe┼íelja, ve─ç pod vojnim zapovedni┼ítvom, u skladu s principom jednostare┼íinstva koji je zacrtan u relevantnim pravilima.

Tu┼żilac je tako─Ĺe tvrdio da je Vojislav ┼áe┼íelj direktno po─Źinio odre─Ĺeni broj zlo─Źina, prvenstveno javnim i direktnim omalova┼żavanjem u govorima kojima je raspirivao mr┼żnju usmerenu protiv nesrpskog stanovni┼ítva. Za neke od tih govorova ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz suprotno mi┼íljenje sudije Lattanzi, nije moglo da odbaci razumnu mogu─çnost da su izre─Źeni u kontekstu sukoba i da im je cilj bio podizanje morala njegovih vojnika, a ne da ih pozove da nemaju milosti ni prema kome. Druga ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz suprotno mi┼íljenje sudije Antonettija, zaklju─Źila je da su dva druga govora predstavljala jasne pozive za proterivanje i prisilno preme┼ítanje Hrvata. Taj zaklju─Źak, me─Ĺutim, nije dovoljan za osu─Ĺuju─çu presudu, jer ve─çina ─Źlanova Ve─ça, uz suprotno mi┼íljenje sudije Lattanzi, nije utvrdila da je civilno stanovni┼ítvo tokom relevantnog perioda bilo izlo┼żeno rasprostranjenom i sistematskom napadu, ─Źime je isklju─Źena mogu─çnost da su po─Źinjeni zlo─Źini protiv ─Źove─Źnosti. Ve─çina ─Źlanova ve─ça je tako─Ĺe zaklju─Źila da tu┼żilac nije pru┼żio uverljive dokaze na osnovu kojih bi se mogao utvrditi ili oceniti uticaj ┼áe┼íeljevih govora ili povezati sa zlo─Źinima koji su po─Źinjeni kasnije ili u udaljenim podru─Źjima.

Vojislav ┼áe┼íelj je oslobo─Ĺen optu┼żbi po svim ta─Źkama koje su mu stavljane na teret, odlukom ve─çine ─Źlanova ve─ça za 8 ta─Źaka, i jednoglasnom odlukom za jednu ta─Źku.

Strane u postupku imaju pravo da ulo┼że ┼żalbu na presudu.

Tokom ovog su─Ĺenja, koje je po─Źelo 7. novembra 2007, Ve─çe je u spis uvrstilo blizu 1.400 dokaznih predmeta. Ve─çe je saslu┼íalo 99 svedoka, od kojih je njih 90 svedo─Źilo za Tu┼żila┼ítvo, a 9 je pozvalo s├ómo Ve─çe. Presuda sadr┼żi ne┼íto preko 100 strana i uklju─Źuje dva aneksa, saglasno mi┼íljenje sudije Antonettija, izjavu sudije Nianga i delimi─Źno suprotno mi┼íljenje sudije Lattanzi.

Od svog osnivanja Me─Ĺunarodni sud je podigao optu┼żnice protiv 161 lica za te┼íke povrede humanitarnog prava po─Źinjene na teritoriji biv┼íe Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 149 lica su okon─Źani. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optu┼żenih.

 
Me─Ĺunarodni sud osudio Radovana Karad┼żi─ça za zlo─Źine u Bosni i Hercegovini PDF Ispis E-mail
─îetvrtak, 24 Mart 2016 00:00

Pretresno vije─çe III Me─Ĺunarodnog krivi─Źnog suda za biv┼íu Jugoslaviju (MKSJ) danas je osudilo Radovana Karad┼żi─ça, biv┼íeg predsjednika Republike Srpske (RS) i vrhovnog komandanta njenih oru┼żanih snaga, za genocid, zlo─Źine protiv ─Źovje─Źnosti i kr┼íenje zakona ili obi─Źaja ratovanja koje su po─Źinile srpske snage tokom oru┼żanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH), od 1992. do 1995. Izre─Źena mu je kazna od 40 godina zatvora.

Karad┼żi─ç je osu─Ĺen za genocid po─Źinjen na podru─Źju Srebrenice 1995. godine i za progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju, ne─Źovje─Źna djela (prisilno premje┼ítanje), terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Oslobo─Ĺen je krivice po optu┼żbi za genocid u drugim op┼ítinama u BiH tokom 1992. godine.

Vije─çe je utvrdilo da je Karad┼żi─ç po─Źinio ta krivi─Źna djela tako ┼íto je u─Źestvovao u ─Źetiri udru┼żena zlo─Źina─Źka poduhvata.

Sveobuhvatni udru┼żeni zlo─Źina─Źki poduhvat je postojao od oktobra 1991. do novembra 1995. godine i uklju─Źivao je zajedni─Źki plan koji je imao za cilj trajno uklanjanje putem ─Źinjenja zlo─Źina u op┼ítinama ┼íirom BiH (op┼ítine) bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata s podru─Źja u Bosni i Hercegovini na koja su bosanski Srbi polagali pravo.

Vije─çe je utvrdilo da je ogroman broj bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata nasilno raseljen iz svojih domova u op┼ítinama od strane srpskih snaga. Druge ┼żrtve su uhap┼íene, zato─Źene u zato─Źeni─Źkim objektima, ─Źesto dr┼żane u nehumanim ┼żivotnim uslovima, izlo┼żene mu─Źenju, premla─çivanju, silovanju i drugim djelima seksualnog nasilja, i nakon toga transportovane izvan tih op┼ítina. Srpske snage su tako─Ĺe ubile mnoge bosanske Muslimane i bosanske Hrvate tokom i nakon preuzimanja kontrole nad op┼ítinama, u masovnim pogubljenjima ili nakon napada na nesrpska sela.

Karad┼żi─ç je zna─Źajno doprinio sveobuhvatnom udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu.┬á Karad┼żi─ç je predvodio razvoj ideologije i politike koje su dovele do stvaranja ve─çinom etni─Źki homogene dr┼żave bosanskih Srba po─Źinjenjem zlo─Źina. Budu─çi da je bio u sredi┼ítu politi─Źkih, vladinih i vojnih struktura, bio je u mogu─çnosti da koristi svoju mo─ç i uticaj za realizaciju cilja sveobuhvatnog udru┼żenog zlo─Źina─Źkog poduhvata.

Vije─çe je utvrdilo da je u odnosu na op┼ítine, Karad┼żi─ç kriv za progon, istrebljenje, deportaciju, prisilno premje┼ítanje i ubistvo. Vije─çe, me─Ĺutim nije moglo identifikovati ili utvrditi postojanje genocidne namjere, te stoga nije imalo dovoljno dokaza da zaklju─Źi van razumne sumnje da je genocid po─Źinjen u tim op┼ítinama.

Sudije su tako─Ĺe utvrdile da je od aprila 1992. do novembra 1995. godine Karad┼żi─ç u─Źestvovao u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu koji je imao za cilj da se pokrene i provede kampanja snajperskog djelovanja i granatiranja protiv civilnog stanovni┼ítva Sarajeva, ─Źiji je cilj bio ┼íirenje terora me─Ĺu civilnim stanovni┼ítvom (udru┼żeni zlo─Źina─Źki poduhvat za Sarajevo).

Tokom ovog perioda Vojska Republike Srpske (VRS) namjerno je snajperski djelovala po civilima u Sarajevu i granatirala ih gotovo svakodnevno tokom ─Źitavog sukoba. ÔÇťSarajevski civili bili su ga─Ĺani iz snajpera dok su i┼íli po vodu, hodali po gradu i vozili se javnim prevozom. Osim toga, iz snajpera se pucalo po djeci dok su se igrala ispred svojih ku─ça, ┼íetala sa roditeljima ili se vra─çala ku─çi pje┼íke iz ┼íkole, pa i dok su vozila bicikleÔÇŁ, rekao je predsjedavaju─çi sudija Kwon.

Vije─çe je utvrdilo da je Karad┼żi─ç zna─Źajno doprinio udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu za Sarajevo, kako u svojstvu najvi┼íeg politi─Źkog autoriteta, tako i u svojstvu vrhovnog komandanta VRS-a. Po┼íto je imao kontrolu nad VRS tokom cijelog sukoba, bio je direktno uklju─Źen u vojna pitanja u vezi sa Sarajevom i izdavao mnoga nare─Ĺenja na strate┼íkom i na operativnom nivou. Karad┼żi─ç je koristio kampanju granatiranja i snajperskog djelovanja, koja je izazvala teror me─Ĺu civilnim stanovni┼ítvom Sarajeva, kao sredstvo za vr┼íenje pritiska na rukovodstvo bosanskih Muslimana i me─Ĺunarodnu zajednicu u ostvarivanju svojih politi─Źkih ciljeva.

Sudije su zaklju─Źile da je Karad┼żi─ç kriv za protivpravne napade na civile, ubistvo i terorisanje.

Vije─çe je tako─Ĺe utvrdilo postojanje udru┼żenog zlo─Źina─Źkog poduhvata koji je imao za cilj uzimanje osoblja Ujedinjenih nacija za taoce kako bi se NATO prisilio da se uzdr┼żi od vazdu┼ínih napada na vojne ciljeve bosanskih Srba (udru┼żeni zlo─Źina─Źki poduhvat za taoce).

S tim ciljem, od otprilike 26. maja do 19. juna 1995., snage bosanskih Srba su osoblje Ujedinjenih nacija uzele za taoce i odvele na razne lokacije ┼íirom BiH. Neki od njih su bili vezani lisicama pored lokacija od vojnog zna─Źaja. Ne samo da je Karad┼żi─ç namjeravao da osoblje Ujedinjenih nacija uzme za taoce ve─ç je namjeravao da im se prijeti tokom zato─Źenja kako bi se postigao cilj prekida vazdu┼ínih napada snaga NATO.

Sudije su zaklju─Źile da je Karad┼żi─ç zna─Źajno doprinio zajedni─Źkom cilju udru┼żenog zlo─Źina─Źkog poduhvata za taoce i da je stoga kriv za zlo─Źin uzimanja talaca.

Nadalje, Vije─çe je utvrdilo da je tokom 1995. godine Karad┼żi─ç u─Źestvovao u udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu koji je imao za cilj da se elimini┼íu bosanski Muslimani u Srebrenici (udru┼żeni zlo─Źina─Źki poduhvat za Srebrenicu).

Nakon ┼íto je VRS, po Karad┼żi─çevom nare─Ĺenju, preuzela kontrolu nad Srebrenicom u julu 1995., otprilike 30.000 ┼żena, djece i starijih mu┼íkaraca bosanskih Muslimana je prisilno uklonjeno iz te enklave na teritoriju pod kontrolom bosanskih Muslimana. Vije─çe je utvrdilo da je Karad┼żi─ç imao namjeru da trajno i prisilno ukloni stanovni┼ítvo bosanskih Muslimana iz Srebrenice.

Nakon preuzimanja kontrole, snage bosanskih Srba su zato─Źile mu┼íkarce i dje─Źake bosanske Muslimane na vi┼íe lokacije na tom podru─Źju. Po─Źev┼íi od 13. jula 1995. i tokom narednih dana, zato─Źeni mu┼íkarci su odvedeni do obli┼żnjih lokacija gdje su pogubljeni.

ÔÇťKao predsjednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS-a, optu┼żeni je bio jedina li─Źnost u Republici Srpskoj koja je imala mo─ç da interveni┼íe kako bi se sprije─Źilo da mu┼íkarci bosanski Muslimani budu pobijeniÔÇŁ rekao je predsjedavaju─çi sudija Kwon. Umjesto toga, Karad┼żi─ç je li─Źno naredio da se zato─Źenici bosanski Muslimani koji su dr┼żani u Bratuncu prebace na druge lokacije gdje su pogubljeni. Vije─çe je zaklju─Źilo da je Karad┼żi─ç dijelio namjeru s Ratkom Mladi─çem i drugima da svaki vojno sposobni bosanski Musliman iz Srebrenice bude ubijen, ┼íto predstavlja namjeru da se uni┼íte bosanski Muslimani iz Srebrenice kao takvi.

Vije─çe je zaklju─Źilo da je Karad┼żi─ç, na osnovu svog doprinosa udru┼żenom zlo─Źina─Źkom poduhvatu i u─Źe┼í─ça u njemu, kriv za genocid u Srebrenici.

Strane u postupku imaju pravo da ulo┼że ┼żalbu na presudu.

Karad┼żi─çu ─çe u kaznu biti ura─Źunato vijeme koje je do sada proveo u pritvoru. On se u pritvoru nalazi od 21. jula 2008.

Pretresno vije─çe je zasijedalo u sastavu sudija O-Gon Kwon, predsjedavaju─çi, sudija Howard Morrison, sudija Melville Baird i sudija Flavia Lattanzi, rezervni sudija.

Su─Ĺenje je po─Źelo 26. oktobra 2009., i trajalo je ukupno 498 dana, tokom kojih je u spis uvr┼íteno 11.500 dokaznih predmeta. Pretresno vije─çe je saslu┼íalo svjedo─Źenja ukupno 586 svjedoka, od kojih 337 svjedoka Tu┼żila┼ítva, 248 svjedoka odbrane i jednog svjedoka Pretresnog vije─ça.

Od svog osnivanja Me─Ĺunarodni sud je podigao optu┼żnice protiv 161 lica za te┼íke povrede humanitarnog prava po─Źinjene na teritoriji biv┼íe Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 149 lica su okon─Źani. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optu┼żenih.

 
Identifikovane tri ┼żrtve stradale 1992. godine u Zvorniku PDF Ispis E-mail
Petak, 29 Januar 2016 00:00

Danas u Komemorativnom centru Tuzla identifikovane su tri ┼żrtve sa prostora op─çine Zvornik, prona─Ĺene u masovnoj grobnici Crni Vrh i Snagovo.

1. D┼żini─ç (Mustafa) Vejz ro─Ĺen 11.12.1949. godine u Petkovcima

2. Avdi─ç (Ibrahim) Smajl ro─Ĺen 10.10.1940.godine u Klisi

3. Mujanovi─ç (Mehmed) Muhamed ro─Ĺen 05.09.1935. godine u Snagovu

 

 
Identifikovane dvije osobe sa prostora op─çine Zvornik PDF Ispis E-mail
Nedjelja, 17 Januar 2016 20:59

Tuzla, 15.01.2016.

Danas u Komemorativnom centru Tuzla identifikovane su dvije ┼żrtve sa prostora op─çine Zvornik, prona─Ĺene u masovnoj grobnici Crni Vrh.

1. Nuhanovi─ç (Arif) Ziba ro─Ĺena u Sko─Źi─çu 15.02.1935. godine

2. Muji─ç (Himzo) Senad ro─Ĺen u Dugom Dijelu 23.09.1969. godine

D┼żenaza za Zibu Nuhanovi─ç je 01.06.2016.godine u Memorijalnom centru G.Kalesija, dok je Mujki─ç Senad ukopan pro┼íle godine u Memorijalnom centru G. Kalesija kao NN.

 
Identifikovano ─Źetvrto dijete porodice Ribi─ç PDF Ispis E-mail
Subota, 16 Januar 2016 20:04

Dana 12.1.2016 godine u Komemorativnom centru Tuzla identifikovana je ─Źetvrta djevoj─Źica Zlatija od ukupno sedmero ubijene djece bra─Źnog para Ribi─ç Ismeta i ┼áevke.
- Ribi─ç (Ismet) Zlatija r. 1979. godine

D┼żenaza za ─Źetiri identifikovane sestre Ribi─ç ─çe biti klanjana 17.01.2016.godine poslije Ikindije namaza u Sko─Źi─çu, a ispra─çaj ┼żrtava ispred Komemorativnog centra u Tuzli u 11 i 30.

 
Identifikovane maloljetne sestre Ribi─ç PDF Ispis E-mail
Ponedjeljak, 21 Decembar 2015 19:08

U Komemorativnom centru Tuzla danas su identifikovani posmrtni ostaci tri sestre, Zijade (7), Suvade (5) i Almase (4) Ribi─ç┬áiz zvorni─Źkog sela Sko─Źi─ç, koje su┬áubijene sa ostalim ─Źlanovima porodice. Jedini pre┼żivjeli iz devetoro─Źlane porodice Ribi─ç┬áje Zijad (31), koji je potpisao dokumente za identifikaciju o ubijenim sestrama.

Zijo-Ribic-identifikacija-2112215-2-658x370

 

Više...
 
Identifikacija za maloljetne sestre Ribi─ç PDF Ispis E-mail
Petak, 18 Decembar 2015 20:39

12.Jula. 1992. godine iz mjesne zajednice Sko─Źi─ç odvedeno je u pravcu Male┼íi─ça 27 osoba romske nacionalnosti koji su u blizini sela ┼áeti─ça strijeljani, me─Ĺu ┼żrtvama bio je bra─Źni par Ismet i ┼áevka Ribi─ç zajedno sa svojih osmero maloljetne djece od kojih 6 djevoj─Źica i 2 dje─Źaka. Najmla─Ĺe djete bio je Sabrija Ribi─ç koji je imao samo 2 godine, a┬á jedini koji je pre┼żivio strijeljanje iz te porodice kao i iz grupe koja je krenula put Male┼íi─ça je Zijo Ribi─ç koji je tada imao 8 godina.
U ponedjeljak 21.12.2015.godine u Komemorativnom centru Tuzla predvi─Ĺena je identifikacija za ─Źetiri maloljetne sestre Ribi─ç iz Sko─Źi─ça koje su prona─Ĺene u masovnoj grobnici Crni Vrh.

Više...
 
<< Po─Źetak < « 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 » > Kraj >>

Stranica 4 od 37